ОТС сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура

РОМСОКОВЕ "ПРИЧЕ СА ПЛАНИНА" ПРЕД ЧИТАОЦИМА

 

СОКОЛАЦ, 13. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Из штампе је изашла 14. самостална књига соколачког књижевника Миланка Боровчанина Ромсока "Приче са планина" у издању Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Бањалука и наишла на добре оцјене рецензената и читалаца.

 

"Испод овог наслова укоричени су литерарни медаљони о нашим планинама које је писац препјешачио срцем својих корака и насликао оловком своје душе", каже
један од рецензената књижевник Миленко Јевђевић Јевђо.

Он у Ромсоковим доживљавањима планинарског обиласка врлети види приче у којима све умјетнички трепери од чињеница и поука - живот, морал, љубав и љепота.

Миланко Боровчанин Ромсок за Срну каже да су његове "Приче са планина" изњедрене из четрдесетак година планинарења, које он сматра начином живота.

Он је, како објашњава, само пресликао, забиљежио, оживио и словом свог језика пренио те слике за неке друге људе који нису имали срећу да уживају у љепотама висина и непатворене природе.

Ромсок је у шест прича са планина "пустио души на вољу, да се вине изнад Романије, Деветака, Боричке висорани и Црквине до Дрине, лута Рзавским бреговима, Мокрањском и котлином Пјеновца, собом покупи и под његов скут привије све љепоте крајева које је са планинарском дружином обилазио".

Говорећи о Миланку Боровчанину Ромсоку, који је објавио и два романа, четири књиге прича и приповјетки, шест књига поезије, те једну књигу пјесама за дјецу, рецензент овог путописа Милица Бакрач каже да су "тијесни стихови за све те врхове куда је стизала планинарска и пјесничка нога".

"Приче су ти лијепе, занимљиве, животне, али лирика којом су натопљене овдје-ондје бљесне као ватра на снијегу. Ретроспекција и интроспекција, што се првенствено уклапају у хронолошку нарацију, композицију чине занимљивом, а то буди радозналост", наведено је у писму Ромсоковог пријатеља Бошка Ћаћића, које служи као предговор.

Миланко Боровчанин Ромсок рођен је 1954. године у селу Подгајине, код Сокоца.

Као медицински техничар радни вијек је провео у Психијатријској болници на Сокоцу, а из одбрамбено-отаџбинског рата изашао је са Орденом Крст милосрђа, највишим одликовањем Републике Српске за медицинске раднике.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Србије. Живи и ствара на Сокоцу.