ОТС сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси

ТРНИНИЋ: БОГ НАМ ДАО ГРЛО, А МИ СМО ТО ИСКОРИСТИЛИ

 

И данас, гдjе год да оду препознају праву, изворну крајишку пјесму. Ону љепоту у гласу и јачини. Чисто грло, високо чело и широка рамена. Крајишници, људи горштаци. Са пјесмом им се глас далеко чује

 

Пише: Јелена ДЕШИЋ

ДРВАР, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Пјевач крајишке пјесме Марко Tрнинић /65/ из Дрвара прича Срни да је ова надалеко позната традиција пјевања стара 500 година и да је поносан што се одржала.

"Уз крајишко пјевање се расло и умирало. Tо је пјесма наших очева, дједова и предака", каже Трнинић, који је цијелог живота у пјесми. Рођен је у селу Трнинић Бријег, извору крајишке пјесме.

Трнинић је своје пјевање трајно забиљежио на неколико издатих грамофонских плоча, касета и ЦД-ова.

У бившој Југославији прва мушка пјевачка крајишка група која је имала најмање шест чланова је основана 1972. године, а била је група "Јаворје". Пјевало се без музике.

"Дрвар је расадник крајишке пјесме. Бог нам је дао грло, а ми смо то искористили", говори Tрнинић.

Он кроз разговор прича како је сваки почетак био тежак, па и њихов, али су убрзо постали занимљиви.

Крајишници су пјевали по цијелој Југославији, на Tитовом броду "Галеб", пјевали су Мири Алечковић, команданту Tреће крајишке бригаде Николи Карановићу. Наступали су са Недом Украден, Исметом Крвавац, Маринком Роквићем, те Бором Дрљачом.

"Наступали смо много пута, али сјећам се 1981. године. Вече Дрварчана у хотелу `Југославија` у Београду, када је и почела сарадња са Бором Дрљачом", прича он.

Пјевало се о народним херојима, о љубави, о завичају. Било је и шаљивих -
"Ја на прело, мјесец иза гора, ој мјесече хоће л` брзо зора...".

Када се Марко Tрнинић осврне на ту прошлости, каже да је то најљепши дио његовог живота и снимања која нису ни близу данашњих. Tада се у студију радило уживо. Ако један погријеши, мора се све испочетка и тако је знало у недоглед, каже он.

"Живјели смо за аплауз, а аплауза је било много. Гдје год да одемо, знали су нас, дивили нам се. Ево их Крајишници, тако су говорили", присјећа се Трнинић, док у рукама држи старе слике са наступа широм земље.

И данас, гдjе год да оду сви препознају праву изворну крајишку пјесму. Ону љепоту у гласу и јачини. Чисто грло, високо чело и широка рамена. Крајишници, људи горштаци. Са пјесмом им се глас далеко чује.

"Завичај и пјесма је оно чиме храним душу", каже Трнинић и кроз осмијех казује стихове: "Ој Дрвару не би` те волио, да се нисам у теби родио!".